“Starry Night” review on JazzMusicArchives

https://www.jazzmusicarchives.com/album/hashima/starry-night

Starry Night (Zvezdana Noć) je treći album srpskog kvarteta Hašima i njihovo drugo izdanje za američkog izdavača Odradek Records (koji je reizdao Hašimin drugi album “Haywain“ za internacionalno tržište 2019). U odnosu na prethodno izdanje, ovde je izraz grupe eklektičniji i muzički se pomera u pravcu progresivnog/post-roka.

Eklekticizam koji spominjem nije ništa čudno za ovaj album, znajući da su kompozicije na njemu snimane na različitim lokacijama i terminima. „Glaciers“, „Eclipse“ i „Muriel“ su snimljene u renomiranom studiju La Buissonne u Francuskoj i one su inspirisane dečjim sećanjima lidera grupe Igora Miškovića. To su sećanja na noći 1999 kada su NATO avioni bombrdovali Beograd. Igor u ovim pesmama kratkim tekstom i svojim vokalom dočarava ovu atmosferu.

I potpisnik ove recenzije, litvanac Slava Gliožeris, podelio je svoje utiske o događajima iz 1999:

NATO bombardovanje 1999 je jedan od najdramatičnijih događaja koji su zadesile Srbiju. Sećanja su i dalje jaka i emocije su i dalje prisutne. Ja nisam bio u Beogradu u toku bombardovanja, ali moja žena, koja je Srpkinja, je bila tamo tada.  I dalje joj je sveže u pamćenju kako je tih noći boravila u svom rodnom gradu Loznici gde su bombardovani vojni objekti. Ja sam proveo nekoliko godina u ranim 00’ živeći na Zapadnom Balkanu i čuo sam od mnogih ljudi njihova sećanja na ove dane. U centru Beogradu se još uvek može videti zgrada, polu-razrušena od bombi koja je očigledno ostavljena nerestauirana kao spomenik tih događaja. Danas u Srbiji imamo radikalno razdvojene glasače po pitanju budućnosti zemlje – neki vide svoju budućnost u modernom Zapadnom svetu, kao deo Evropske civilizacije, a drugi – verujući u neke mistične “tajne veze” (i ne po prvi put u svojoj istoriji), furiozno proklamuju Evroazijsku uniju sa pravoslavnom Rusijom.

Mišković, koji je mlađa generacija vidi bombardovanje očima deteta, kako kaže u tekstu u omotu: “Bombardovanje Beograda u Srbiji 1999, je bio jako čudan i težak period, ali i emotivni doživljaj u kome je moja generacija imala neke divne momente detinjstva tokom tako teških dana.” Ono što mi se zaista dopada u ove tri pesme je da postoji neka tuga, specifična tama i malo melaniholije, ali nikako mržnje i histerije ili bola. Svet je mnogo teži nego što bismo želeli i nekada stvari ne idu onako kako bismo hteli, ali moramo da nađemo način da živimo u njemu.

Ostale pesme su drugačije, ali se vrlo dobro uklapaju zajedno sa prvom trilogijom (koja je očigledno inspirisala i naslova albuma). “Dance No.1” je sigurno najdžezi stvar na albumu sa gostujućom italijanskom zvezdom Đanluka Petrelom (trombon), i sa prepoznatljivim Hašiminim melanholičnim gruvom u umerenom tempu. “Release” je lajv verzija pesme sa prvog albuma, ovde u saradnji sa horom koji pravi gotovo crkvenu pastoralnu atmosferu.

Završna numera “Junkopedia” je muzika za film o srpskom slikaru Leonidu Šejki, skoro 8 minuta free jazz svirke.

Sve u svemu, uzbudljivo je ispratiti razvoj grupe Hašima, koja pronalazi svoj autentični zvuk i nastavlja da objavljuje autentičnu i snažnu muziku bez straha od promena i istraživanja.