Interview on Serbian and Macedonian:
1.Definitivno Vas karakteriziramo kao uspeshan bend, koja je Vasha tajna….?
Tajna predpostavlja da nešto tajimo, ali u umetnosti (ako muziku Hashime možemo šire gledano i takvom nazvati) tajna može postojati samo kao uzvišeni cilj. Kada stvaramo i vežbamo za nas nema tajni. Svi znamo svačije mogućnosti i slabosti i to nas čini sigurnima. Muzika koju izvodimo proističe iz harmonija savremene klasične muzike primenjene na jazz kombo sastav uz slobodne improvizacije, kojima se iznova oživljavaju i osvežavaju unapred osmišljeni delovi aranžmana. Tako da je taj amalgam praktično autodidaktičan i u njemu su iznenađenja moguća i za nas i za slušaoce kroz vreme koje dolazi.
Uz svaki uspehi ide i peh. A naš uz-peh, jeste da izvodimo muziku koja nije primerena velikom broju klubova zbog dinamičke heterogenosti neprijatne za ljude koji žele da odmore i dobiju žanrovsku utopističku zvučnu sliku koja je već samim konceptom Hashime dekonstruisana i neizvodiva na taj način.
2.Shto ochekujete od nastupa pred publike u Prilep…?
Očekujemo da ljudi slušaju i reaguju, negativno ili pozitivno, a mi moramo da se potrudimo da tehnički isporučimo zvuk koji ne bi trebao ljude da ostavi ravnodušnim. Nekad je dovoljan i jedan čovek koji će da bude revoltiran (kao u Crnoj Gori “šta ovi drljaju?”) ili koji će da kaže da su ga “prošli žmarci” slušajući muziku i to je sasvim dovoljno za nas, i predstavlja dovoljnu povratnu informaciju i veliko zadovoljstvo za nas.
3.Pretpostavljamo da su mnogi muzichki stilovi imali utecaj na Vas…ali ipak nosite svoj pechat originalnosti…koliko vremena vam je bilo potrebno da bi doshli do njega…?
Posle klasične akademije izučavao sam dugo jazz, i prošao kroz mnoge radionice jazz-a i slobodnih avangardnih improvizacija. Onda sam okupio ljude različitog karaktera, kontrabasistu iz folklorne muzike, bubnjara bivšeg metalca koji je prevazišao žanrovske žice i saksofonistu klasičnog obrazovanja koji ima poseban lirski pečat. Tako da su zapravo ličnosti ostvarile koncept koji je bio u grubim crtama osmišljen. To je dovelo do ovoga što čujete. Drugi ljudi bi ovu muziku svirali potpuno drugačije.
Vreme je bitno jer ono govori o posvećenosti, a bez posvećenosti ne postoji vera u vaš rad kao umetnika, prema publici. Ljudi i kad kupuju povrće idu kod čoveka kome su vremenom ogrubele ruke od rada na polju. Tako da vreme pokazuje posvećenost koje daje poverenje i veru ljudima u ono što radite. Bez tog poverenja ne postoji ni dovoljan stepen prepuštanja čula sluha proizvođaču zvučne hrane.
4.Jedna od najchestih asocijacija za Jazz music je improvizacija…koliko vi improvizirate…? (ne samo na sceni J )
Na jednom intervjuu za posao profesora muzičkog, direktor škole mi je rekao posle mog izlaganja da ne smem da upotrebljavam reč “improvizacija” jer se to u prosveti smatra neozbiljnim.
Naravno konkurs je bio fiktivan i već se znalo ko će dobiti to radno mesto, tako da je ceo naš razgovor u stvari i bio improvizacija.
Ipak, improvizacija je i svojevrsan adrenalinski šok u kome čovek reaguje instinktivno i najčešće mnogo ispravnije i autentičnije nego kada stvari radi po šablonima. U muzici improvizacija pojačava ličnosni karakter izvođenja u kome izvođač uziđuje sebe u zvučni zid kompozicije. Što je slobodnija improvizacija to je čudniji kamen koji može da se udene u taj zid. Zato u Hashimi forsiramo i apsolutno slobodne deonice koje zavise od trenutnog raspoloženja ličnosti.
5.Koji su vashi omiljeni svetski muzichari-bendovi, izdavachke kuche?
Usled ekspanzije muzičke informacije, ja se lično ograđujem od bujice muzike tako što se najčešće ograničavam na primanje muzičke informacije kroz živa izvođenja. Mislim da je ta informacija mnogo jasnija i da je čovek može mnogo bolje upotrebiti od slušanja diska u kolima ili za kompjuterom danas. U tom smislu posećujemo redovno festivale u Beogradu, Beogradski Jazz Festival i Ring Ring, festival avangardne muzike pre svega. One koje ne mogu da čujem uživo, a uživaju veliki autoritet i poverenje, ipak naravno poslušam najčešće u napadima slušanja nekoliko albuma zaredom.
6.Dali imate poznavanja o makedonskoj sceni…?
Poznajem bubnjara Gocea Stevkovskog i on je čovek sa kojim bih uvek mogao da popričam o svemu, jednostavno sjajan čovek i muzičar. Muzika njegovih sastava je specifična, ima dodira sa mainstream-om ali na jedan poseban autentičan način i nadam se da ću ga uživo čuti uskoro. Velika je stvar videti jazz muzičara koji posećuje jazz festival i spreman je da primi nešto drugačije i novo.
Slušao sam puno muzike koju su mi donosli u Beograd od mlađih jazz sastava iz Makedonije i veoma je prijatno što se čuje da kod Vas ne postoji stid i kompleks prema tradicionalnoj etno muzici. Beograd i dalje bojažljivo i sa puno kompleksa gleda na svoju narodnu muziku kao strah od propagandom nametnutog kompleksa nacionalne krivice za ratove koji su se izdešavali.
U tom smislu novije generacije jazz sastava u Srbiji polako skidaju amove i mislim da će ići u pravcu Makedonske jazz muzike, tj jazz-a sa određenim elementima etno muzike, makar u kratkim crtama.
7.Kad bi vas napeli J za opis Vashe muzike, kako bi izgledalo to…?
Rvanje sa nevidljivom alom duboko u noć, uz trenutke odmora i konačno sunce koje ipak i dalje izlazi i vraća duhove nemira u dubinu zemlje.
8.Zato sho dosta putujete pretpostavljamo da imate svezha poznavanja balkanske muzike..kako bi izgledai vash presek omolenih izdanja 2015-2016 god..?
Možda je ovo pre pitanje za jazz kritičare ili ljude koji imaju jazz emisiju na radiju.
Ja bih ipak spletom haotičnih okolnosti slušanja Balkanskih muzičara izdvojio slovenačkog gitaristu Samo Salamon-a, koji je postigao visok nivo estetike i u svom sviranju i u svojim snimljenim kompozicijama. Njegov najnoviji duo sa italijanskim pijanistom Stefano Battaglia-om “Winds” je muzika puna snage i znalačke svedenosti u aranžmanima.
Osim toga, moram pohvaliti niški bend Eyot, moje prijatelje, koji su uspeli da zaista postanu čest gost mnogih internacionalnih jazz festivala kroz jazz-rock pristup obogaćen neparnim ritmovima juga.
Najveći zadatak balkanskih muzičara je da uspeju da za početak niskom cenom, originalnošći i visokim kvalitetom uđu u ponudu zapadnoevropskih festivala i time na pravi način učestvuju u evropskoj jazz sceni.
Zhelimo vam uspeshan concert…Hvala za odgovore na nasha pitanja..vidimo se na PRILEP JAZZ WEEKEND
PJW Интервју со HASHIMA
1.Дефинитивно Ве карактеризираме како успешен бенд, која е Вашата тајна..?
Тајната претпоставува дека нешто таиме, но во уметноста (ако музиката на Хашима можеме поопсежно гледано и така да ја наречеме) тајна може да постои само како возвишена цел, со големо Т. Кога создаваме и вежбаме за нас нема тајни.Сите си ги знаеме можностите и слабостите и тоа не прави уште посигурни.Музикаја што ја изведуваме произлегува од хармонии на современата класична музика применети на jazz kombo состав со слободна импровизација, со кои одново се оживуваат и освежуваат однапред осмислени делови на аранжманот. Така да тој амалгам е практично автодидактичен и во него се можни изненадувања и за нас и за слушателите низ времето кое доаѓа.
Покрај секој успех доаѓа и пех. А нашиот ус-пех е да изведуваме музика која не е застапена во поголемиот број на клубови заради динамичната хетерогеност непријатна за луѓе кои сакаат да се одморат и да добијат жанровски утопистичка звучна слика која веќе со самиот концепт на Хашима деконструирана и неизводлива на тој начин.
2.Што очекувате од настапот пред прилепската публика?
Очекуваме луѓето да не слушаат и да реагираат, позитивно или негативно, а ние мораме да се потрудиме технички да испорачаме звук кој не би требало луѓето да ги остави рамнодушни. Понекогаш е доволен и еден човек кој ќе биде револтиран (како во случајот во Црна Гора „што дрнкаат овие?) или пак некој што ќе каже дека „ми поминаа морници” слушајќи музика и тоа е доволно за нас, и претставува доволно повратна информација и големо задоволство за нас.
3.Претпоставуваме дека многу стилови на музика влијаеле на Вас, но сепак носите свој печат на оргиналност..коку време ви било потребно да дојдете до него?
После класичната академија долго време го изучував џезот, и поминав низ многу џез работилници и слободни авангардни импровизации. После тоа собрав луѓе со различен карактер…контрабасист од фолклорната музика…бубњар, бивш металец кој ги надминал жанровските жици и саксофонист со класично образование кој има посебен лирски печат. Така што во суштина личностите остварија концепт кој беше во груби црти осмислен. Тоа доведе до ова што го слушате денес. Други луѓе би ја свиреле оваа музика сосема поинаку.
Времето е битно затоа што тоа зборува за посветеноста, а без посветеност не постои верба во вашата работа како уметник кон публиката.Луѓето и кога купуваат овошје одат кај човекот што со тек на времето му огрубеле рацете од работата во полето.Така што времето ја покажува посветеноста која им дава доверба и верба на луѓето во тоа што го работите.Без таа доверба не постои доволен степен на препуштање на чувствата на слухот на произведувачот на звучна храна.
4.Една од најчестите асоцијации за Џез музиката е импровизацијата…колку Вие импровизирате? (не само на сцена)
На едно интервју за работа , за професор по музика, Директорот на училиштето ми рече после моето излагање дека не смеам да го употребувам зборот „импровизација„ затоа што тоа во просветата се смета за неозбилно.Нормално конкурсот беше фиктивен и веќе се знаеше кој ќе го добие тоа работно место, така што целиот наш разговор во суштина беше импровизација.
Сепак, импровизацијата е своеврсен адреналински шок во кој човек реагира инстиктивно и најчесто многу поисправно и поавтентично одколку кога работите ги работи шаблонски. Во музиката , импровизацијата го појачува карактерот на изведувањето во кој изведувачот се вградува себеси во звучниот ѕид на композицијата.Колку што е послободна импровизацијата толку е почуден каменот што можи да се вгради во тој ѕид. Затоа во Хашима форсираме и апсолутно слободни делници кои зависат од моменталното расположение на личноста.
5. Кои ви се омилени светски музичари-бендови, издавачки куќи?
Поради експанзијата на музички информации, јас лично се оградувам од поројот на музика, така што најчесто се ограничувам на примање на музички информации од живи настапи. Мислам дека таа информација е многу појасна и дека денес човек може многу подобро да ја употреби одколку да слуша диск во кола или на компјутер.Во таа смисла редовно ги посетуваме фестивалите во Белград…Белградскиот џез фестивал и Ринг Ринг фестивалот за авангардна музика пред се. Тие што не можам да ги слушнам во живо, а уживаат голем авторитет и доверба, сепак најчесто ги преслушувам во нападите на слушање од неколку албуми со ред.
6. Дали имате познавање за Македонската Сцена?
Го познавам бубњарот Гоце Стевковски и тој е човек со кого секогаш би можел да разговарам за се…едноставно прекрасен човек и музичар. Музиката од неговите бендови е специфична, има допир со меинстримот но на еден посебен автентичен начин…се надевам дека ќе можам наскоро да го слушнам во живо. Голема работа е да се види џез музичар кој посетува џез фестивал и е спремен да прими нешто поинакво и ново.
Слушав многу музика од млади џез бендови од Македонија што ми ја носеле во Белград, и многу е пријатно да се слушне дека кај вас не постои срам и комплекс од националната етно музика.Белград и понатаму плашливо и со многу комплекси гледа на својата народна музика, како страв од пропагандата на наметнатиот комплекс на националната вина на војните кои се случија. Во таа смисла новите генерации на џез бендови во Србија полека го симнуваат темпераментот и мислам дека ќе одат во правец на Македонската џез мусика, т.е. џез со одредени елементи на етно музика, макар и во кратки црти.
7.Кога би ве напнале J за опис на Вашата музика, како би изгледало тоа?
Борба со невидлива ламја длабоко во ноќта, со моменти на одмор и конечно сонце кое сепак и понатаму излегува и ги враќа духовите на немирот во длабочината на земјата.
8. Бидејќи доста патувате и претпоставуваме дека имате свежи познавања на Балканската музика, како би изгледал Вашиот пресек на омилени изданија 2015-2016год…?
Можеби е ова прашање за џез критичарите или за луѓе кои имаат џез емисија на радио.
Јас сепак од сплетот на хаотични околности на слушање на Балкански музичари би го издвоил словенечкиот гитарист Само Саламон, кој има достигнато високо ниво на естетика и во своето свирење и во своите снимени композиции.Неговиот најнов дует со италијанскиот пијанист Стефано Баттаглиа “Њиндс” е музика полна со снага и научна сведеност во аранжманите.Освен тоа, морам да го пофалам бендот од Ниш ЕЅОТ , моите пријатели, кои успеаја да станат чести гости на многу меѓународни џез фестивали низ јазз-роцк пристап збогатен со непарните ритми од југ.
Најголема задача на балканските музичари е да успеат за почеток со ниска цена, оригиналност и висок квалитет да влезат во понудите на западноевропските фестивали и со тоа на вистински начин да учествуваат во европската џез сцена.
Ви пожелуваме успешен концерт .Благодариме за одговорите .Се гледаме на PRILEP JAZZ WEEKEND